Блог

Искра и бака

Бако, како си ти изгледала када си била као ја – упита Искра своју баку.

– Била сам јако слична теби, ти на мене личиш, душо, када сам била мала. Показаћу ти фотографију. Видећеш.

Бака је отворила орман и извадила албум са старим фотографијама. Уместо слика на екрану и модерне технологије пожутеле слике ређале су се пред цаклећим дечијим очима попут карусела. Као неки други свет из бајки које јој мама чита.

– Бако, како ти је лепа цветна хаљиница, мораш и мени да купиш овакву машницу, да ставим у косу…

А ко је овај чика?

То је мој отац, а твој прадеда, Милош.

Смешни су му бркови.

Тако се некада носило.

Ова кућа је као из филма неког енглеског…

То је наша кућа, ту сам се родила…

А да ли постоји и сада та кућа? Постоји, душо.

Можемо да одемо да је видимо?

Не можемо, љубави, сада тамо живе неки други људи.

Шта ће они у твојој кући?

Ух…па, кад је  бака била мала, баш као ти сада, био је велики и ружан рат, а онда су дошли Руси и отерали грозне Немце, који су хтели да освоје цео свет. После Руса дошли су људи с крвавом звездом на челу. Рекли су да су нас они ослободили, ушли у нашу кућу и истерали нас напоље. Мог тату су одвели и ја га никад више нисам видела.

Како бих ја плакала да одведу мог тату…

И ја сам плакала, срећо, годинама…

А што су вас истерали напоље? Зато што им се свидела наша кућа. Па ваљда су имали своју кућу?

Шта ће икоме туђа кућа?

Слични чланиц

Check Also
Close
Back to top button