Blog

Iskra i baka

Bako, kako si ti izgledala kada si bila kao ja – upita Iskra svoju baku.

– Bila sam jako slična tebi, ti na mene ličiš, dušo, kada sam bila mala. Pokazaću ti fotografiju. Videćeš.

Baka je otvorila orman i izvadila album sa starim fotografijama. Umesto slika na ekranu i moderne tehnologije požutele slike ređale su se pred caklećim dečijim očima poput karusela. Kao neki drugi svet iz bajki koje joj mama čita.

– Bako, kako ti je lepa cvetna haljinica, moraš i meni da kupiš ovakvu mašnicu, da stavim u kosu…

A ko je ovaj čika?

To je moj otac, a tvoj pradeda, Miloš.

Smešni su mu brkovi.

Tako se nekada nosilo.

Ova kuća je kao iz filma nekog engleskog…

To je naša kuća, tu sam se rodila…

A da li postoji i sada ta kuća? Postoji, dušo.

Možemo da odemo da je vidimo?

Ne možemo, ljubavi, sada tamo žive neki drugi ljudi.

Šta će oni u tvojoj kući?

Uh…pa, kad je  baka bila mala, baš kao ti sada, bio je veliki i ružan rat, a onda su došli Rusi i oterali grozne Nemce, koji su hteli da osvoje ceo svet. Posle Rusa došli su ljudi s krvavom zvezdom na čelu. Rekli su da su nas oni oslobodili, ušli u našu kuću i isterali nas napolje. Mog tatu su odveli i ja ga nikad više nisam videla.

Kako bih ja plakala da odvedu mog tatu…

I ja sam plakala, srećo, godinama…

A što su vas isterali napolje? Zato što im se svidela naša kuća. Pa valjda su imali svoju kuću?

Šta će ikome tuđa kuća?

Slični članic

Check Also
Close
Back to top button