Штампа

Владимира 24 сата делило да постане најбогатији човек у Србији

У његовој кући су становали Тито и Милошевић

ВВладимиру Лешићу, праунуку имућног трговца, архитекте, грађевинца и једног од градоначелника Београда Милоша Савчића коме је припадало 15 стамбених, шест пословних зграда, међу њима и део Палате Албаније, вила Мир на Дедињу, велики део Бока Которске, Игало бања, рудници на истоку Србије и басени литијума на КиМ – све је одузето.

Он и његова породица годинама покушавају да поврате део имовине у вредности од 17 милијарди долара, коју су им комунисти одузели.

U NJEGOVOJ KUĆI SU STANOVALI TITO I MILOŠEVIĆ: Vladimir u roku od 15 minuta može da postane najbogatiji Srbin
01:43

Ако би Владмир у томе успео, данас би био најбогатији Србин у земљи. Зато је наставио да се тужи са државом.

Vladmir Lešić, restitucija, Strahinja Sekulić
FOTO: KURIR TV

„Десило се свашта, а у ствари се ништа није десило. Само је огољено правно насиље и терор, што се тиче отете имовине и повраћаја. Чудне ситуације се дешавају“, рекао је он и додао да је донета одлука о повраћају имовине његове породице, али да се држава жалила на решења у последњем дану, тачније у последњих неколико сати када је рок за жалбу.

Vladmir Lešić, restitucija, Strahinja Sekulić
FOTO: KURIR TV

Од 100 одсто отете имовине биће му враћено 15 одсто имовине или противвредности.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију каже да то дело има 75.000 предмета.

„Одузимање имовине се догађало од 1945 до 1968. године, које је предмет нашег закона и онда је било масовно. Ово о чему се код нас често говори, о одузимању имовине као последица рата, то није ни пет одсто наших захтева, укључујући и немачке фолкдојчера“, објаснио је он.

Ако би Владмир у томе успео, данас би био најбогатији Србин у земљи. Зато је наставио да се тужи са државом.

Као најзначајније одузимање имовине наводи оно које се десило 1954. године наградном реформом и 1958. законом о национализацији.

„Она се односила на све, а не само на оне који су сарађивали са окупатором. Реституција је сложени и често конроверзни процес, ми га спроводимо у складу са законом и по оцени непрситрасних посматрача, јако добро“, додао је Секулић.

Каже да је најпроблематичније у овом поступку обим и враћање у прошлост 70 година.

„Имовински односи су динамични, мењали су се, догађале су се промене у власничкој структури, долазило је до урушавања неких објеката, до комасације у оквиру пољопривредног земљишта, тако да се у свим тим поступцима мора утврдити стање од тада и стање од данас на основу којих се доноси одлука у оквиру поступка који спроводи Агенција“, испричао је он.

Нагласио је да се имовина враћа у натуралном облику.

„Право на поврат имовине имају они којима је имовина одузета ако су живи и њихови наследници“
Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију

„Враћа се право својине, а када то није могуће због приватизације имовине или изузете реституције, онда се ради о поступку обештећења са коефицијентом 0,15. То је реалност. Вредност одузете имовине која не може да се врати износи 13,4 милијарди евра. Било би неозбиљно да држава Србија преузме на себе враћање те имовине, јер финансијски капацитети нису реални, а то није урадила ниједна држава. То је добровољан акт државе и потпуно је суверена да то враћање организује онако како одговара држави, што је потврдила Венецијанском комисијом“, нагласио је саговорник Курир телевизије.

Vladmir Lešić, restitucija, Strahinja Sekulić
FOTO: KURIR TV

Он је казао да обим враћања имовине велики, скоро 540.000 м2 пословног и стамбеног простора, скоро 7.000 хектара шуме и скоро 82.000 ха пољопривредног земљишта, плус две милијарде евра које република одвојила да исплати старијим власницима.

„Право на поврат имовине имају они којима је имовина одузета ако су живи и њихови наследници“, закључио је он и нагласио да не постоје ограничења у врсти имовине која се враћа нити по питању законских наследника.

Одлука је донета у 83 одсто предмета, а скоро 95 одсто имовине пословних објеката је већ враћено, пољопривредног земљишта 75 одсто, и на почетку процеса обештећења смо.

Извор
Извор

Слични чланиц

Back to top button